Diplomatz, Bosanski psiho, pesnik sa električnom gitarom – upoznajte Damira Avdića.
Pogrešno bi bilo reći one man band, jer je u pitanju muzičko-poetski fenomen(alac) kome, reklo bi se, bend i nije potreban, bar ne za ovo što je naumio da vam ulije u svest, podsvest i atrofirano sećanje.
Pogrešno je reći, hard-core gitarista/vokal koji se bavi društvenom problematikom – em je pleonazam, em je do-zla-boga banalizovano i uprošćeno.
Pogrešno bi bilo i poređenje sa teskaškim trubadurima, jer njegovi preformativni stihovi jednostavno nemaju tradiciju na koju bi se oslonili da predahnu, ali bi njegova gitara svakako mogla da ponese najveći od svih napisa koji jedna poštena gitara može da nosi: ova mašina ubija fašiste.
Ako de facto nije pogrešno, a ono je neprimerno reći i kantautor, biće dovoljno samo AUTOR. Kakav AUTOR, AUTOR čega? Pa, nećete moći da odlučite šta vas tu više žulja, bode, kida i ujeda, heronejski usamljeni gitarski rifovi ili stihovi kojima čovek reži, laje i zapomaže prema vama.
Kad odslušate tri Damirova solo albuma, ili još bolje – živi nastup, kad vam pred očima prsne kako je Bosna prsla i zašto je još uvek tamo, a sa njom i svi mi ostali nevini i neumešani, otvorite ovu knjigu da vam u tihom afterpartiju luciferovske lucidnosti stihovi na miru i natenane ospore, ukus, savest i dobar san. Kad vam rifovima istera vosak iz ušiju, lakše ćete čuti i pročitati ono što ne želite da slušate i čitate.
Damir Avdić, pesnik sa električnom gitarm, stvara poeziju onako kako je to u datom vremenu i prostoru jedino i moguće činiti – poezija se laje, kroz distorziju.
